ШКОЛСТВО У ЛОКУ
О томе колико је старо школство у Локу, сведоче имена учитеља који су радили у школи. По извештајима из 1785. године, потврђује се да се те године радило у малој згради „набијачи“. Иако су деца имала доброг учитеља, нередовно долазе на наставу.
Почетком XIX века школа је имала двадесетак ученика. Тек после Револуције 1848/49. године било је тридесетак ученика, а каснијих година четрдесет. После 1869. било је преко шездесет. 1804. године, настава се није одржавала у школској згради, јер је није било. 1857. године сазидана је лепа зграда, која је како каже Огњановић, служила све до „наших дана“.
Познати учитељи из Лока: Стефан Радичевић (1776 – 1786), Аврам Милетић (1786 – 1788), Алексије Алексић (? – 1816), Димитрије Миклушић, поп (1854 – 1857), Михаил Аралчић (1840 – 1847), Георгије Ковачевић (1870), Димитрије Васић (1871 – 1872).
Све школе у Шајкашком батаљону до његовог развојачења биле су вероисповедног карактера. Од 1871. године ове школе постају српске народне школе. Сва деца без обзира на вероисповест могу да похађају школу. Од 1877. године све зграде и земља грунтовно се укњижавају као својина општинско – комуналних школа.
Од 1879. године, мађарске власти допуњују Уредбу, којом се „18. Чланом закона“ уводи мађарски језик као наставни предмет. Мађарски језик се учио од првог разреда, а учитељи који нису знали језик, похађали су течај, или су добијали суплента за мађарски језик.
Српски политичари тога времена су били против Уредбе. Власт није дозвољавала оснивање школа, о трошку народа. Тако да су Срби били принуђени да уписују децу у комуналне школе, а вероисповедне су укинуте. Том Уредбом широм су била отворена врата мађаризацији и асимилацији мањина у Угарској.
Није било без разлога претварање српске народне школе у општинско комуналну. Зграде су оронуле, неусловне без учила, деца нередовно похађају школу.
Пред Први светски рат стање се поправља. До 1918. у Граници је постојало пет врста школа: општинске, државне, српско – православне, римокатоличке и јеврејске вероисповедне школе. У државним римокатоличким школама извођена је настава на мађарском. У општинским и српским настава на српском, мађарски језик се изучавао, у јеврејским школама настава је била на мађарском језику.
После 1919. све школе су постале државне. Одељења су на српском, мађарском и немачком језику.
До 1950. године школовање је било четворогодишње, од те године седмогодишње.
У годинама после Другог светског рата број ученика је стално растао.
Референдумом 1970. године у Локу „Вук Караџић“, до тада самостална, интеграционом одлуком припаја се ОШ „Светозар Милетић“ из Титела. Настава се изводи од првог до осмог.
Током година број ученика по разреду је варирао. Некада није било довољно столова да је по троје ученика седело за једним столом. Зграда где се данас одвија настава изграђена је педесетих година XX века. Наши ученици су последњих година учествовали на многим такмичењима из: српског језика, биологије, географије, историје, математике, хемије, физике и техничког. На ликовним и литерарним конкурсима освојили су много награда. Ученица наше школе издала је самосталну збирку поезије и прозе «Звуци мога завичаја» (2013).
Средина, иако мала, изнедрила је изначајне људе: др Лука Главашки (1940), докторирао је на Шумарском факултету у Београду. Универзитетски професор дуги низ година. Сада је у пензији. Живи са супругом у Локу. Др Миливој Ненин (1958) рођен и живи у Локу. Докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за југословенску књижевност. Универзитетски професор на катедри за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Бави се историјом књижевоноти.
Песникиња Вера Челић (1940 – 2013) рођена и живела у Локу. Издала је више збирки песама. Писала је за децу и одрасле.
мр Јасмина Пешић – Петаков
