Огњен Ђурђевић, ученик четвртог разреда ОШ „Светозар Милетић“ из Титела, по други пут је републички победник на конкурсу за најбољу дечију карикатуру „Мали Пјер“. Конкурс расписују Министарство просвете, науке и технолошког развоја и „Пријатељи деце Србије“ из Београда.
Огњен је и претпрошле године као ученик другог разреда постигао идентичан резултат, па је очигледно да његов успех није плод случајности већ резултат његовог размишљања и рада.Познато је да велики цртачи и сликари често не умеју да кратко и концизно изнесу неку идеју и поруку помоћу једноставног цртежа што их јасно раздваја од карикатуриста који су у томе прави мајстори. Огњен има шансу да се развије у врсног карикатуристу, јер његов циљ није само шала која изазива грохотан смех, већ то може да буде и кисели осмех, али и нешто што посматрача тера на размишљање.
На наш позив да дође са дипломама које је освојио на такмичењу за најбољу дечију карикатуру, одазвао се мало уздржано и на наша питања одговара промишљено и озбиљно.У почетку су његови одговори били кратки и без додатног образложења, али касније је постајало све јасније због чега је карикатуриста победник.
Кренули смо са уобичајеним питањем:
- У који разред идеш и какав си ђак?
Ученик сам четвртог разреда и имам све петице.
- Како добијаш идеје за своје карикатуре, да ли о томе размишљаш или то долази спонтано?
Идеје ми долазе спонтано, често док радим нешто друго па ми мисли одлутају.
- Има ли неко доба дана када ти посебно на ум падају замисли и теме за карикатуре?
Најчешће је то ноћу кад легнем да спавам. Тад настојим да то запамтим, па ујутро пренесем на папир. У међувремену идеју мало дорадим, а понекад и променим смисао.
- Имаш ли некога у породици са смислом за уметност?
Имам ујака, али он не ради карикатуре него обичне цртеже и слике.
- Имаш ли подршку за свој рад и од кога?
У породици имам подршку од тетке Душице, мамине сестре, а у школи од учитеља Бранислава Бркића.
- Које су ти омиљене теме?
Волим необичне ситуације где комбинујем ствари и чиним их шаљивим. Понекад цртам цртеже који су више за размишљање, а не неки велики смех.
- Радиш ли шаљиве цртеже својих другова или познатих личности?
Не радим карикатуре познатих личности. Више волим да запослим моју машту.
- Да ли у твојим плановима за будућност замишљаш да ти цртање карикатура буде занимање?
За сада не размишљам тако. Волео бих да ми карикатура буде хоби, а да се остварим као спортиста. Волим фудбал и голман сам у пионирима ФК Тител.
- Има ли нешто што те нисмо питали, а желео би да каже читаоцима?
Волео бих да кажем да је мој фудбалски узор голман Мануел Нојер. Имам и његов оригинални дрес. Послала ми баба из Немачке.
- Одговор на следеће питање био је изненађење за нас – баш у стилу карикатуристе.
Који предмет у школи највише волиш?
Математику!
А ми очекивали да то буде ликовно. Његов учитељ Бранислав Бркић за њега каже: Огњен је интелигентан дечак који има специфичан смисао за хумор. Воли мало више да прича, али његове речи имају смисла па ми то као учитељу не смета јер на тај начин ствара позитивну атмосферу у разреду.
Текст и фото: Стево Диклић
