„Круну није хтео, није хтео славу,
Али круна сама дође му на главу.
Он се хтео сићи свом народу ближе,
Он се хтео спустит, а тиме се диже,
Дух нас његов купи сред Божијег храма,
Дух је његов звезда над нашим школама.
Савино су тело Турци сагорели
И његов су пеп’о на ветар изнели,
И где год је трунка пепела му пала,
Ту је нова љубав к роду засијала.
Данас цело Српство његов спомен слави:
“ Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!“…
Корачајући стазама које нам је утабао први српски архиепископ, данашњи дан обележили смо тихо, али достојанствено у свим објектима школе. Наш патрон, светитељ, просветитељ, учитељ, исцелитељ, филантроп, доброчинитељ, ктитор, архиепископ, хранитељ и вечити заштитник нашег народа данас је био са нама и водио нас кроз прошлост дајући смисао нашој садашњости,али и будућности.
Наташа Живанчв,
наставник српског језика и књижевности
