Римљани су први почели да храну припремају и продају у импровизованим гостионицама за караване који су путовали од истока ка западу Римског царства. Кувари су на средњовековним дворовима сматрани за нешто попут почасне гарде сваког владара. Забележено је да су први кувари штампани још почетком 14. века и да су штампани са намером да сваком следећем кувару на двору, не само открије рецепте, већ и норме понашања на двору. Због мноштва различитих намирница које је имала због својих колонија енглеска кухиња је била најразноврснија, али француска кухиња је била најпрефињенија и стремила је ка стварању нове уметности – гастрономије. Француска кухиња се сматра претечом данашње модерне гастрономије. Зато, није ни чудо што се 1936. године у Француској штампа књига „L’Art culinare moderne“ – што значи модерна уметност кувања, а која се сматра куварском библијом. У Србији се први кувар штампа давне 1855. године. Писао га је јеромонах Јеротеј Драгановић и објављен је у манастиру Крушедол на Петровдан и представља рецепте који су чувани још из времена средњег века. У нашој школи, данас на часу домаћинства, наставница Јелена Врсајковић је са ученицима VII и VIII разреда, правила две посластице, једну традиционалну и једну модерну, Бакин колач и крофнице. Први записи о сличној посластици као што је Бакини колачи потичу из античке Грчке и Рима. Тада су се колачићи правили од меда, млека, брашна и јаја, а пекли су се између врућег камења. Бакин колач је више од обичне посластице то је симбол породичног наслеђа, љубави и заједништва. Преносећи знање и приче с генерације на генерацију, Бакин колач остаје омиљени десерт многих породица широм света. Без обзира на то јесте ли искусни кувар дете или почетник у припреми колача, овај јединствени десерт пружа не само ужитак у укусу, већ и дубоку повезаност с традицијом и љубављу према коренима. Ученици наше школе уживали су у дружењу и прављњу колача, уз машту и експериментисање боја, да сваки колач има занимљиву и различиту боју. Час је прошао у смеху и слатком испробавању сваке крофнице и Бакиног колача.
Јелена Врсајковић – наставница хемије и физике
