У петак, 9. марта 2018. године, о просторијама ПШ „Светозар Милетић“ Вилово одржан је „Караван другарства“ радника и пензионера ОШ „Светозар Милетић“ Тител.Поставља се питање како је дошло до овога вида окупљања просветних радника и ненаставног особља ове школе? Пре нешто више од две деценије једна група наставника склона другарским седељкама после завршене радне недеље, састајала се сваког другог петка након поподневне смене у школској зборници да би у опуштеној атмосфери разменили искуства и догодовштине са посла, а богами и оне друге, да би се све то прокоментарисало на „академском нивоу“, то јест у максималној шали и неозбиљности. На тај начин су се створила и учврстила многа другарства и пријатељства. Како је у самом почетку ова група бројала свега неколико колега, успостављено је правило да се дружење отказује ако се не састане бар четворо људи који би чинили кворум. Отад је то дружење постало познато под називом „Кворум“ и опстало је до данашњих дана. Неки од „Кворумаша“ су међувремену отишли у друге школе, неки у пензију, а неки су нажалост и преминули, али „Кворум“ је пустио чврсто корење па су у хлад његове крошње долазили нови људи, а старији чланови су представљали везивно ткиво новог „организма“.
У неком тренутку почело се размишљати да би дружења требало омасовити и учинити занимљивијим, па је предложено да се повремено дислоцира у неку од подручних школа, али и у природу на нека занимљива места у околини. Сама жеља за окупљањем била би довољан разлог да се оно одржи- нису потребни никакви историјски или други поводи. Учесталост окупљања није унапред строго одређена. Част да организује прво окупљање, сад већ названо „Караван другарства“, припала је ПШ „Светозар Милетић“ у Гардиновцима коју води помоћник директора Драго Пајић, који се показао као успешан организатор. То се десило 2. децембра 2016. године.
После тога организатори су били колективи из Вилова, Лока и Титела. Ово за сада последње окупљање поново је одржано у Вилову, а новопостављена помоћница директора, Светлана Лозанов имала је успешно „ватрено крштење“.
„Караван другарства“ постаје традиција коју треба развијати и неговати, јер време у којем живимо постаје време усамљеника и индивидуалаца, а другарство и дружење у оном класичном смислу полако постаје прошлост.
Због тога је веома важно да је уочљиво да се након учесталих „Каравана“интересовање за овај вид дружења постепено појачава, да је све више оних који су спремни да издвоје одређену суму својих пара да би провели угодне тренутке у друштву својих другова и колега.
Руководство школе на челу са директором мр Петром Којићем представља велику подршку за то, јер су свесни да је задовољан наставник најчешће и добар наставник.
Стево Диклић
