ОШ „Светозар Милетић“ из Титела је и ове године учествовала на петој Олимпијади из руског језика, у организацији Руског центра при гимназији „Јован Јовановић Змај“ Нови Сади Славистичког друштва Србије, под окриљем Министарства просвете и компаније НИС, а све у циљу популаризације руског језика.
После првог круга Олимпијаде, који је одржан 24. априла , ученица седмог разреда, Јелена Муратовић, која се такмичила у првој категорији, пласирала се у други финални круг такмичења, који је одржан 27. маја 2017. у Руској школи при амбасади Руске федерације у Београду.Без обзира на то што је изостао пласман у следећи ниво такмичења и ово је велик успех. Успех представља и сама чињеница да је једна мала школа из малог места добила позив за овако велико такмичење.
Поред такмичења ученици су имали прилику да виде како изгледа Руска школа, да послушају предавање о Државном универзитету Лобачевски из Њижњег Новгорода, да се друже и да размењују искуства са децом из разних крајева Србије, Републике Српске , Црне Горе… Треба одати признање и професорки руског језика у ОШ „Светозар Милетић“ Тител, Милени Субић, која подстиче код деце жељу за знањем и љубав према руском језику и култури.
Ученица Јелена Муратовић је посебна прича. Она је девојчица са широким спектром интересовања и великом жељом за напретком и успехом на разним пољима:математици, музици, спорту, матерњем језику, биологији…Недавно је на Књижевној Олимпијади у Сремским Карловцима, на окружном нивоу освојила друго место и пласирала се на републички ниво такмичења, има пласман на окружни ниво такмичења из српског језика и биологије и друге успеха, али њена највећа љубав је кошарка где је постигла највеће успехе.Као једна од најбољих играчица ЖКК „Тител“ дала је велик допринос освајању титуле Првака Војводине у својој узрасној категорији, а након тога и титуле првака Србије. Исти успех постигнут је на републичком такмичењу кошаркашких екипа основних школа. Уз све ове успехе, Јелена је скроз одличан ђак, што постиже великим радом и пожртвовањем , као и добрим планирањем времена.
Стево Диклић